Hajde da razjasnimo kiselost kože i ulogu tonika za lice

Mogla bih se opkladiti da su svi bar nekad čuli kako se spominje neki pH faktor kad je koža u pitanju. Prva je sa tim počela kompanija Johnson&Johnson davih devedesetih reklamirajući svoju kremu sa pH 5,5. Sećate se toga? Naravno, davnih devedesetih su ljudi na Balkanu imali drugih problema i prioriteta i niko nije mislio na časove hemije niti se bavio dubljim značenjem tog magičnog pojma „pH 5,5“.

Pomenuta krema je verovatno bila ok proizvod i očigledno je imala sasvim loš marketing, jer činjenično svest i interesovanje potrošača nisu bili na dovoljnom nivou da bi se bolje shvatila i objasnila cela priča u pozadini broja 5,5 i kože.

Kako sad živimo u 21.veku i imamo već sasvim lepu ponudu raznih brendova za negu, lepo bi bilo da se ipak ovlada nekim terminima koji se sve češće spominju u nezi. Normalno, niko vas neće pitati to za kontrolni iz hemije, ali nije loše da znate zbog sebe i svoje kože jer se kožom intenzivno bavimo na ovom blogu već nekoliko postova unazad.

Zvuči komplikovano i strašno, ali je suštinski ipak lako za razumevanje – pH (potential of Hydrogen) je oznaka kojom se u (logaritamskoj 😊) skali označava od 1 do 14 kiselost, tj. baznost (alkalnost, lužnost) neke supstance rastvorne u vodi. 0 je najkiselije moguće, 7 je sredina i neutralno, 14 najbaznije moguće. Primera radi, voda H2O je neutralnog pH 7, krv je skoro pa neutralna, pH 7,35 a ljudska koža je blago kisela sa pH koji je oko 5,5. Tačno, to je priča o Johnson kremi koja je imala kiselost takvu da odgovara normalnoj uravnoteženoj koži lica.

Na samoj površini kože se nalazi tanka (kisela) kožna barijera koja je sačinjena od keramida, amino kiselina, slobodnih masnih kiselina i lipida. Ovaj sloj kože je blago kiseo (u proseku pH 5,5) i neophodan je kao zaštita kože i organizma od spoljnih uticaja. Takođe, ovaj zaštitni omotač – naša kožna barijera, reguliše nivo proizvodnje masnoće i omogućava koži da zadrži vlaznost.

Ovo vam pišem jer želim da pojasnim da kada koristimo sapune, gelove za umivanje, bilo da su oni „prirodni“ ili klasični, njihova priroda je uglavnom alkalna (jer su zapravo napravljeni od masne komponente i jake baze natrijum hidroksida (NaOH)). Kao takvi imaju zadatak da uklone nečistoće, što može da dovede do narušavanja pH kožne barijere. Ako se njen normalni pH od 5.5 poremeti, imamo dva slučaja. Ukoliko je koža suviše kisela, njena kožna barijera ne funkcioniše najbolje, podložna je dejstvu bakterija, postaje iritirana, sklona izbijanju akni/bubuljica, crvenilu i mašćenju (ne bi li se izbalansirala). Međutim, ukoliko je koža suviše bazna, postaje takođe izmučena, ne zadržava dobro vlažnost pa je suva, beživotna i peruta se, što opet znači da je kožna barijera kompromitovana.

Onda ne treba da vas čudi zašto se često spominje da sapuni isušuju kožu. Odgovor leži u pH. (Još jedan od razloga zašto vam preporučujem skidanje šminke uljima!) Opet svi koristimo uglavnom alkalna sredstva za umivanje, a sigurno i svi znaju da se nakon umivanja preporučuje upotreba tonika za lice. To je ona vodica za koju mnogi misle da nije baš neophodna i da ne radi ništa, ali zapravo nije tako. Toniranje lica nakon umivanja je veoma bitan korak u nezi jer upravo tonik ublažava izloženost kože baznim umivalicama. Tonik balansira i vraća kiselost kože na 5,5. Na svu sreću nas opsednutih negom, pojavilo se već nekoliko brendova koji nude kisele tonere. O kiselinama u nezi sam pisala u ovom postu, i one se uglavnom koriste u svrhu pilinga kože, ali kiselinski toneri vam neće proizvesti efekte kiselinskog seruma u smislu eksfolijacije, već će vam pre doprineti uspostavljanju ravnoteže kože i njenog zdravog izgleda. Moj favorit su Cosrx AHA/BHA toner, kao i The Ordinary Glycolic toner, a o divnom Pixi Glow toneru sam pisala ovde. U poslednje vreme su sve aktuelniji i toneri i serumi sa mikroorganizmima, najčešće galaktomikozama (Cosrx Galactomyces tonik i esencija, Este Lauder Advanced night repair, The Inkey List Multi-biotic cream itd.), koji deluju kao probiotici i pomažu koži da uspostavi svoju mikrofloru (svi znamo da bakterije žive u simbiozi sa ljudskim organizmom i neophodne su nam kako na koži, tako i u pojedinim organima, samim tim i na koži).

Kao zaključak se može reći da je najsigurnije u svakodnevnoj nezi koristiti proizvode koji imaju pretežno kiseli pH od recimo 4  do 6, a neutralni 7 isto može da prođe u nekim slučajevima.

Nadam se da sam ovim tekstom uspela da vam približim priču o kiselosti/baznosti i kako se promene pH reflektuju na kožu. Da li ste razmišljali na ovu temu, da li koristite tonike u nezi i koji su vam omiljeni?

 

 

 

 

 

 

3 Comments

  • Posted април 24, 2019
    by Šta mi treba

    Jako si lepo ovo objasnila, sad kad sam konačno subscribed lepo odmah dobijem obaveštenje i upijem potrebne informacije. 😊 Sećam se Johnson reklama i uvek sam se pitala šta je pH 5.5 😃

  • Posted април 24, 2019
    by Dz

    Iskreno tvoj blog mi je enciklopedija za njegu i kad god hocu nesto da kupim uvijek se prvo obrazujem ovdje. Nisam nikada razmisljala o ovoj temi niti sam imala pojma da je to toliko bitno ali si me po ko zna koji put naucila nesto novo o kozi i kako da sto duze odgodim face lifting hahahahaha

  • Posted мај 1, 2019
    by Ivana

    Bravo!

Leave a comment